Браћо и сестре, драги Милићевићи, Поштовани пријатељи братства Милићевића,

Добродошли на Веб-сајт староставне српске породице Милићевић, са коријеном од Мрњавчевића, стаблом у Билећким Рудинама у Српској Херцеговини, гранама широм Републике Српске, Србије, Црне Горе на све четири стране свијета. Милићевићи су једно од најбројнијих братстава Српске Херцеговине, чији коријени сежу од војводе Гојка Мрњавчевића из 14. вијека, а Косови Луг у Горњој Зети је матица наше породице. Наше братство формира се, од родоначелника Милића (Властелиновића) на простору Билећких Рудина, у Српској Херцеговини у другој половини 17. вијека. Од Милића (опјеваног у народној пјесми „Женидба Милић барјактара“) развило се знаменито породично стабло Милићевић.

Милићевићи су се, током вијекова, због турског терора, аустроугарских намета и економских разлога, расељавали, најприје по Херцеговини, потом Босни, Србији, Црној Гори и другим земљама, на све четири стране свијета, од велике Русије до далеке Америке, од Европе до Новог Зеланда и Аустралије.

Куд год ходили Милићевићи су постојани у својој души и љубави ка слободи и светосављу. Постојаност народног памћења које су носили у себи доводило их је некада до страдања и жртве. Многи су напустили родну груду и отишли у прекоморске земље. Миљама удаљени никада нису прекинули везу са старим крајем.

Племенити људи, богати даровима основних људских врлина, увијек ма гдје били свој крст, свијећу и икону су носили и Светог Николу, али и Св. Ђорђа, Св. Јована и Св. Архангела Михаила славили. Као једно од најбројнијих братстава српске Херцеговине, Милићевићи су вековима постојани у памћењу.

Милићевићи за себе кажу: Бурна историја, згуснута географија – то је наша фамилија.

Грб Братства Милићевић

Грб Братства Милићевић
Нека да Бог да у временима која долазе братство Милићевића буде још бројније, још снажније.
Нека стасају генерације младих домаћина, угледних људи, који ће проносити славу и чувати част Милићевих потомака.

Учините све, када се каже „То је као код Милићевића!“ да се то односи само на добро, лијепо и човјечно, како бисмо имали шта оставити својој дјеци, као што су наши часни преци оставили нама, па нам се и није тешко данас похвалити.
Упамтимо поруку Патријарха Павла: „Будимо људи, а нељуди никада!“

Наши сабори, наше књиге, наша браћа и пријатељи, то је наша пјесма!

Кад сунце излази, људи отварају прозоре. Кад долазе гости – домаћини им отварају врата и срца јер Србин вазда прима госта својега прво у срцу, а онда у дому своме.

Тако је у братству Милићевића.

Придружите нам се!

Наша је обавеза да у временима која долазе чувамо достојанство братства и допринесемо сваком напретку. Нека је свакоме Милићевићу увијек на уму да је потомак једне од најплеменитијих лоза српске властеле и да смо овим нашим саборовањима сви заједно наставили велико коло братственичко.

Из текста почасног председника Братства пуковника Анђелка Милићевића: „ШТО ЉУБАВ СТВОРИ, ТО ВЕКОВЕ ЖИВИ