Расељавањем Милићевића који воде поријекло из Билећких Рудина из друге половине XVII вијека у разне крајеве, временом је настало разуђено братство, које формирало бројна насеља-завичаје широм света. Данас према нашим подацима и проценама више од 10.000 Милићевића живи широм Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине и других бивших република и широм света.

Овде су приказани подаци којима располажемо о броју Милиђевића који живе у Србији. Прикупљање података за Републику Српску, Босну и Херцеговину и других бивших република је у току и када буде завршено ти подаци ће такође бити овде објављени.

МИЛИЋЕВИЋИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ И СРБИЈИ

МИЛИЋЕВИЋИ У ХРВАТСКОЈ

Милићевићи у Хрватској, већим дијелом су из Херцеговине, а ређе из Баната (Војводина). Размјерно највише Милићевића у протеклих сто година рођено је у херцеговачкој опћини Читлук, гдје се сваки шездесети становник презивао Милићевић. У Хрватској данас живи око тристо Милићевића у око сто седамдесет домаћинстава. Средином прошлог стољећа било их је приближно педесет, па се њихов број до данас вишеструко повећао.

Главни миграцијски правци Милићевића у прошлом стољећу забиљежени су из Посушја (БиХ) и Мостара (БиХ) у Загреб те из Читлука (БиХ) у Солин.

Милићевићи су присутни у већини хрватских жупанија, у укупно 67 опћина и 92 насеља, знатно више у урбаним срединама (71%). Данас их највише живи у Загребу (70), Дубровнику (25), Ријеци (25), Сплиту (20) и у Плочама (10).