Трећи Сабор братства Милићевића

Бога молећи, љубав у срцу носећи и слободарски пут слиједећи, одлучили смо да се састанемо и на трећем Сабору – 25. септембра 2010. године у Београду и тако чувамо традицију, духовност и културу и код младих развијамо свијест о заједничкој припадности једној од младица нашег националног стабла.

На трећем, као и на претходна два сабора, најприје нас је сабрала заједничка молитва у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду за помен нашим прецима, па смо тако учинили себе достојним потомцима наших предака. Док смо уз молитву, мирис тамјана и сјај воштанице, у миру побожном, били у духовном јединству са прецима, свако од нас доживио је чудесну слику протеклих вијекова. У Саборној цркви на јутарњој литургији за помен свим прецима братства Милићевића парастос је служио Његова Светост Патријарх српски Господин Иринеј са свештенством и монаштвом.

Претке поменусмо – младе нараштаје осоколисмо. На мах, ту крај нас, као у магновењу, пројахали су витезови из доба Немањића и Мрњавчевића, осјетио се сјај и туга Милић-барјактара, племство Милића Властелиновића, бојни поклич војводе Глигора на Вучјем долу и многим другим бојиштима. Као да смо за тренутак видјели наше храбре претке у редовима солунских добровољаца на врховима Кајмакчалана, али исто тако и у многим биткама у Другом свјетском рату, а нарочито у овом посљедњем, отаџбинском. На сваком од ових мјеста Милићевићи, наши преци „били су кадри на страшноме мјесту постојати“, предани неимари српске историје, уписали су златним словима име нашег братства. Тако раде људи од угледа – Срби од традиције – потомци од имена – тако раде Милићевићи.

Истражујући прошлост Херцеговине и Црне Горе, књижевник Чедо Баћовић написао је књигу о војводи Глигору Милићевићу. Књига је отворена за све који желе да знају више и да умију боље. О књизи су бесједили знани Херцеговци: пуковник, пјесник, гуслар, хроничар и вјерни ризничар народне баштине Недељко Попара и Божидар Глоговац, филозоф, пјесник, кога су освојиле љепота српског језика, богатство српске историје и бјелило херцеговачког камена за „Голеш планину“, те је данас један од веома цијењених и тражених херцеговачких поета.

Чашу духовности којом смо на трећем Сабору заједно наздрављали својим умијећем оплеменили су: КУД Абрашевић, фолклорни ансамбл и хор из Београда – уметнички директор Милан Андријанић, диригенткиња г-ђа Зорана Ждерић, вокални солиста Синиша Хајдуковић, гуслар Милутин Цупара, песници, књижевници, говорници: Недељко Попара, Божидар Глоговац, Слободан Вујовић. Кроз програм су нас водили Снежана Лукић и Миливоје Бештић.

Према Статуту Братства, именован је нови председник Сабора братства Милићевића. За предсједника нашег Братства у наредном периоду изабран је наш брат Михајло (Мајк) Милићевић који је захваљујући свом угледу познат не само међу Милићевићима него широм српског народа и у свијету.Наш брат Михајло Милићевић, или како га пријатељи широм свијета зову – Мајк, својим је дјелом и угледом показао да је достојан највишег поштовања. Он никад није заборавио свој напаћени завичај своје вјечно рањене Клепце, као ни своју Херцеговину и само Српство. Многа добротворства, цркве и споменици, као и брига о свом роду, о братству Милићевића, уткала су и његово име и презиме.

Као што рече водитељ програма Миливоја Бештића: „А како сваки српски дом има домаћина – тако је било на претходна два, тако је и на овом трећем Сабору Милићевића домаћин био пуковник Анђелко Милићевић – стамени Херцеговац из Билеће, неуморна пчела матица која окупља ројеве братственика, ма где они били...“.

Свечана академија и братственички ручак организовани су у Сава центру. Сабору је присуствовало више од 700 братственика.